САДРЖАЈ
КО ЈЕ УБИО ГОГОЉА?
Како је неписмени Семјон
написао мемоаре
Гогољ тражи лестве
Како је Гогољ проговорио
Кљове су ту, али уметности нема
Он је чудан, што је нормално
Русија се боље види из Венеције
него из Туле
Вечерњи акт
С Минотауром у лавиринту
Лутка Цецилија
и њен син Андрјуша
Страх да га не сахране живог
На Христовом гробу
Ора ултима
Лобања, чизме и ребро
Фантазија
Пост сцриптум
Тестамент

ВЕНЕДИКТ ЈЕРОФЕЈЕВ
И ХОР ПИЈАНИХ АНЂЕЛА
Све је у стању полураспадања
Моја будућност је моја прошлост
Рунова
Поглед белог крокодила
Енглеска краљица
Пријемни пункт
Тихонов
Сибелијус
Аллегро нон молто
Носова
Оца су рехабилитовали
после 45 година
Мој весели отац и увек тужна мајка
Јелпашка
Арманд Хамер
Шапка седог вука
Парк Горки
Филмска екипа на задатку
Секретарица се слатко насмејала
Глумац МХАТ-а
Глас анђела
На дну, у кухињи
Брат Јуриј
Сестра Тамара
Макаренкови синови
Најлепши догађај: Свети рат
Велики страх од њихове слободе
Физику је предавао Лав Ландау
Моји универзитети
Музикантова
Ломача у спаваоници
Мој Дневник
О користи алкохола
Не потцењујте колоњску воду
Више пијте, мање једите.
Таленти не мезете
Како је Мусоргски
написао „Хованшчину“
Кратки курс о коктелима
Најважније код човека
је правилно држање
Протеран са факултета и из града
Са секретаром Комсомола званично
Руси и медведи
Ко сте ви, Јерофејеве?
Рунова, твоје очи су очи
фебруарске мачке
Кремљ
Петушки
Валентина
Моја мала Лењинијана
Дојава за КГБ
Испит код страшног Јорданског
Арија Крупске над
одром друга Лењина
Још мало Лењинијане
Октобарска револуција у Петушкима
Телеграм Курту Валдхајму
Блажено време у животу мог народа
Вотка нас је водила у рај
Стари и млади Рембрант
Предлог другу Шахназарову
Патње младог Тихонова
Радничка класа мирише
на парфимерију
Уметност припада народу
Суза комсомолке
Како је Катајев
постао народни уметник
Катајев пише Стаљину
и добија одговор
Хрушчов није волео уметнике
Моја велика грешка
Рекли су ми да сам говно
Најгоре време у животу мог народа
Очи мог народа су тупе и празне
Зашто волим совјетску власт?
Ја сам прилично стидљив човек
Загонетку штуцања
ни Ајнштајн није решио
Како треба разговарати с народом
Москва – Петушки
Из Дневника: Јурила ме Мухина
Постајем светски познат
Велике амбиције мале партије
Напомена аутора
Прво су читали у кухињама
Бела Ахмадулина:
Тако не говоре, не живе, не пишу
Радио „Слободна Европа“
Веничка је мој литерарни јунак,
није мој двојник
Све је добро што се добро сврши
Жења, антиалкохоличарски алкохолик
Песник руске вотке?
Равнодушност
Никада нисам потписао
уговор са ђаволом 1
Виктор Јерофејев
Колико им налијем, толико вреде
Осећао сам се као у утроби маћехе
А онда су ми рекли: рак
Никада нећу моћи
да схватим те скотове
Држава ми је закинула 250 грама
Наташка, моја последња љубав
Из Дневника: време трошим
на то да не умрем
Крштењње у католичкој цркви
Гаља Носова
Кад затворим очи све видим
Бродски се појављује као дух
Не јурите, близу су Петушки

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ