Autor: Aleksandar Novačić Broj strana: 240 Format: A-5 Povez: Tvrd Cena: 1000 Biblioteka: Oblast:
Ocena

Aleksandar Novačić – Ko je ubio Gogolja; Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela
Knjiga sadrži dva romana: “Ko je ubio Gogolja?” i “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela”

Sadržaj:

KO JE UBIO GOGOLjA?
Kako je nepismeni Semjon
napisao memoare
Gogolj traži lestve
Kako je Gogolj progovorio
Kljove su tu, ali umetnosti nema
On je čudan, što je normalno
Rusija se bolje vidi iz Venecije
nego iz Tule
Večernji akt
S Minotaurom u lavirintu
Lutka Cecilija
i njen sin Andrjuša
Strah da ga ne sahrane živog
Na Hristovom grobu
Ora ultima
Lobanja, čizme i rebro
Fantazija
Post scriptum
Testament

VENEDIKT JEROFEJEV
I HOR PIJANIH ANĐELA
Sve je u stanju poluraspadanja
Moja budućnost je moja prošlost
Runova
Pogled belog krokodila
Engleska kraljica
Prijemni punkt
Tihonov
Sibelijus
Allegro non molto
Nosova
Oca su rehabilitovali
posle 45 godina
Moj veseli otac i uvek tužna majka
Jelpaška
Armand Hamer
Šapka sedog vuka
Park Gorki
Filmska ekipa na zadatku
Sekretarica se slatko nasmejala
Glumac MHAT-a
Glas anđela
Na dnu, u kuhinji
Brat Jurij
Sestra Tamara
Makarenkovi sinovi
Najlepši događaj: Sveti rat
Veliki strah od njihove slobode
Fiziku je predavao Lav Landau
Moji univerziteti
Muzikantova
Lomača u spavaonici
Moj Dnevnik
O koristi alkohola
Ne potcenjujte kolonjsku vodu
Više pijte, manje jedite.
Talenti ne mezete
Kako je Musorgski
napisao „Hovanščinu“
Kratki kurs o koktelima
Najvažnije kod čoveka
je pravilno držanje
Proteran sa fakulteta i iz grada
Sa sekretarom Komsomola zvanično
Rusi i medvedi
Ko ste vi, Jerofejeve?
Runova, tvoje oči su oči
februarske mačke
Kremlj
Petuški
Valentina
Moja mala Lenjinijana
Dojava za KGB
Ispit kod strašnog Jordanskog
Arija Krupske nad
odrom druga Lenjina
Još malo Lenjinijane
Oktobarska revolucija u Petuškima
Telegram Kurtu Valdhajmu
Blaženo vreme u životu mog naroda
Votka nas je vodila u raj
Stari i mladi Rembrant
Predlog drugu Šahnazarovu
Patnje mladog Tihonova
Radnička klasa miriše
na parfimeriju
Umetnost pripada narodu
Suza komsomolke
Kako je Katajev
postao narodni umetnik
Katajev piše Staljinu
i dobija odgovor
Hruščov nije voleo umetnike
Moja velika greška
Rekli su mi da sam govno
Najgore vreme u životu mog naroda
Oči mog naroda su tupe i prazne
Zašto volim sovjetsku vlast?
Ja sam prilično stidljiv čovek
Zagonetku štucanja
ni Ajnštajn nije rešio
Kako treba razgovarati s narodom
Moskva – Petuški
Iz Dnevnika: Jurila me Muhina
Postajem svetski poznat
Velike ambicije male partije
Napomena autora
Prvo su čitali u kuhinjama
Bela Ahmadulina:
Tako ne govore, ne žive, ne pišu
Radio „Slobodna Evropa“
Venička je moj literarni junak,
nije moj dvojnik
Sve je dobro što se dobro svrši
Ženja, antialkoholičarski alkoholik
Pesnik ruske votke?
Ravnodušnost
Nikada nisam potpisao
ugovor sa đavolom 1
Viktor Jerofejev
Koliko im nalijem, toliko vrede
Osećao sam se kao u utrobi maćehe
A onda su mi rekli: rak
Nikada neću moći
da shvatim te skotove
Država mi je zakinula 250 grama
Nataška, moja poslednja ljubav
Iz Dnevnika: vreme trošim
na to da ne umrem
Krštenjnje u katoličkoj crkvi
Galja Nosova
Kad zatvorim oči sve vidim
Brodski se pojavljuje kao duh
Ne jurite, blizu su Petuški

BELEŠKA O PISCU

Postavi komentar