„Записи једног чудака“ је дело карактерситично за „средњу
фазу“ стваралаштва Андреја Белог. Оно је нека врста
мешавине романсиране аутобиографије и интимног дневника
самог аутора, с једне стране, и чисте романескне фикције чији
је главни јунак Леонид Ледени, с друге, у коме Бели описује
последње дане које је провео у Штајнеровом Дорнаху, своју
љубав према Асји Тургењевој, повратак у Русију усред
ратних операција, те прве знаке удвајања личности и рађања
истинског Ја на граници безумља, кроз сећање на време пре
рођења, „када се играо с Њим у дому Оца…“ Преводом ове
књиге Мирјана Грбић је још једном показала да је и те како
способна да се ухвати у коштац са најзахтевнијим делима
руске књижевности, међу којима су на првом месту свакако
„непреводиви“ романи Андреја Белог, и да готово немогуће
учини могућим.