Андреј Бели – Сребрни голуб

Андреј Бели је «Сребрног голуба», роман о секти обожавалаца Сребрног голуба, идола који представља некакав спој доброг и злог начела (голуб са кљуном јастреба), написао 1909. године. Својеврстан увод у повест о секташима представља прича Белог «Адам», објављена 1908. године. У «Адаму», написаном у експресивном маниру, већ прилично јасно звучи тема «повратка блудног сина» – повратка занесењака-интелектуалца, отргнутог од сопственог тла, на родну земљу (тема Дарјалског у „Сребрном голубу“, чији „повратак“ завршава трагедијом).
У „Сребрном голубу“ Бели користи стилске традиције прошлог столећа (пре свега гогољевски приповедачки манир), које уграђује у властити оригинални прозни стил који карактеришу ритмичко начело у прози, спој објективних и субјективних ракурса приповедања, разноврсност језичко-говорних система – «књишког», стилизованог и система сказа, особеност синтаксе – необична употреба многих знакова интерпункције (и њихово исто толико необично одсуство у неопходним случајевима), особено грађење огромних и по саставу крајње сложених реченица, честа промена традиционалног поретка речи (инверзија), која истиче ритам, пишчево размештање неочекиваних акцената изнад речи (примењено исто тако у циљу постизања одређеног ритма) – што све скупа представља ону константну основу на којој се граде сви његових наредни романи, али и његова проза у целини.
Књигу је превела Људмила Јоксимовић, а њено објављивање на српском језику помогао је ИНСТИТУТ ПРЕВОДА, Русија.