Запис о Лешу и Сети
Најужи избор за награду „Мирослав Дерета“ 2020. године
Све је почело када је црни лептир замахнуо крилима.
То је оно чега се безимени јунак сећа, и због чега се каје. Више од тога му нису дозволили, те се његови мучни покушаји да сазна шта му се догодило са мајком, без које је остао још у украденом дечаштву, изнова завршавају безуспешно. Носећи са собом ранац натрпан плочама заборављеног музичара, књигама које га подсећају на путеве којима није пошао, и исцепаним фотографијама, он свог последњег дана у земљи тумара градом у непрестаном рвању са рефлексијама наизглед насумичних догађаја из прошлости, сетом коју жели да стиша опраштајући се са оцем и најбољим пријатељем, и страхом од уходе која би да га спречи да побегне на север.
Од рушевина упловљених у Балтичко море и прашких раскрсница, преко београдских ћорсокака, напуштених станова, Старог сајмишта, изопачености калемегданских тврђава, до болничких подрума, овај роман клаустрофобичне атмосфере отима читаоца и поробљава га унутар сопственог лавиринта, дајући му пак да одабере у колико његових тамница сме да завири, а све не би ли му поставио једно једино питање:
Ко си ти?