ЈАСУНАРИ КАВАБАТА Велемајстор/Снежна земља
 
„У роману Велемајстор, који има карактер уметнички транспонованог дневника или хронике једног веома специфичног шампионата древне далекоисточне игре го, који је 1938. године одржан под покровитељством двају најеминентнијих јапанских дневних листова, Кавабата прати, из потеза у потез, игру једног од ненадмашних велемајстора свих времена и младог противника. Кавабата овим својим романом најсуштинскије исказује сву дубину болног јаза који је у души Јапанаца изазвала европеизација средином 19. века наметнута као једини могући излаз, као мање од два зла, у ситуацији када је америчка флота, под претњом употребе силе, исфорсирала свој улазак у Токијски залив. Млад, агресиван и арогантан изазивач (какав је био Запад) сукобљава се са велемајстором, нежним, крхким, старим и усамљеним (какав је био Јапан). Долази до дуела између класичног мајстора мирног, суздржаног, префињеног стила и жестоких, брзих и до подлости сурових напада његовог младог изазивача. Иако је меч између њих двојице трајао месецима, називамо га дуелом, пошто је од самог почетка овог романа аутор јасно сугерисао да ће се овај финални меч шампионата за титулу велемајстора или њену одбрану, завршити крајњом физичком елиминацијом старог велемајстора.“
„Снежна земља је поетски роман са љубавном тематиком, чија је радња временски и просторно одређена Јапаном почетком тридесетих година прошлог века. Овај роман је посебно поменут приликом доделе Нобелове награде Кавабати, а одликује га и рекордан број превода (до сада, регистрован 61 превод у земљама широм света). У овом роману Кавабата слика живот токијског богаташа Шимамуре, растрзаног, с једне стране, љубављу према двема женама, Јоко и Комако, и, сопствене немоћи да јасно одреди путању свог живота, с друге. Јоко је за Шимамуру оличење неухватљиве чистоте и савршенства, коме он, од момента када је први пут угледа у возу, тежи да се некако приближи, осећајући да је чистота управо оно за чим он трага како би свој живот испунио правим вредностима.“
(из поговора преводиоца, проф. Љиљане Марковић)