Борис Пиљак – Легенда о неугашеном месецу

Избор прича

Борис Пиљњак – (Бернхард Wогау), руски совјетски прозни писац, рођен 1894. године у Можајску, умро 1938. године.
Отац Бориса Пиљњака, ветеринар Андреј Иванович Вогау потицао је од немачких колониста у Поволжју, а мајка Олга Са¬ви¬нова, рођена је у саратовској трговачкој породици. Детињство и младост Пиљњак је провео у руским провинцијским градовима. Завршио је 1913. године реалку у Нижњем Новгороду, а касније (1920) и студије на Московском институту за привреду. Од 1915. живео је у Коломни, а од 1924. – у Москви.
Прве приче почео је да објављује у часописима већ 1915. године под псеудонимом Б. Пиљњак. Овај псеудоним потиче од украјинске речи „пильняк“ – тако су у Украјини називали радни¬ке у пиланама, у којима је и сам аутор лети радио.
Прва Пиљњакова књига „С последњим паробродом“, објављена је 1918. године, а затим следе „Гола година“ (1922), „Смртно мами“ (1922), „Обичне приче (1923), „Енглеске приче“ (1924), „Машине и вуци“ (1925), „Мајка црна земља“ (1926), „Иван Москва“ (1927), „Волга се улива у Каспијско море“ (1930), „О’кеј! Амерички роман“ (1931), „Рођење човека“ (1935) „Сазревање плодова“ (1936) и др.
Двадесетих година име овог аутора грмело је у књижевним круговима Совјетског Савеза, и мада је за живота често био критикован, ипак је и даље објављиван. Пиљњак је један од првих совјетских писаца који је боравио у Немачкој. Пошто је гворио немачки, упућен је на Запад да представља револуционарне писце и успоставља везе са емигрантима. Пропутовао је буквално цео свет: Европа, Америка, Јапан, Кина, а приликом боравка у Великој Британији 1923. упознао је Бернарда Шоа и Херберта Велса.
Ухапшен је 28. септембра 1937. године, под оптужбом да је повезан с троцкистима и да је личним средствима пружао помоћ Карлу Радеку и друговима, послатим у прогонство. Стрељан је у априлу 1938. године.
После његове трагичне смрти, књиге Бориса Пиљњака су престале да излазе и то је потрајало све до 1975. године. Његова дела су потом изнова откривена и савременим читаоцима омогућују да сазнају шта је оно што овог писца чини јединственим у руској књижевности.