ŠESTOV Lav (pseudonim Lava Isakoviča (Jehude Lejba) Švarcmana) (31. 01/12. 02. 1866, Kijev – 20. 11. 1938, Pariz) – filosof i književni teoretičar. Rođen u porodici veletrgovca tekstilom, školovao se u kijevskoj gimnaziji, na fizičko-matematičkom, a zatim na pravnom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prešao na pravni fakultet u Kijevu i završio ga 1889. Cenzura mu nije dopustila da brani disertaciju o radnom zakonodavstvu u Rusiji. Od 1895. do 1914. godine, uglavnom živi u Švajcarskoj, učestvuje u radu Religijsko-filosofskih skupova u Peterburgu i Kijevu. Prva knjiga Š. „Šekspir i njegov kritičar Brandes“, objavljena je 1898. Posle toga, pojavljuje se niz dela, od kojih su naročito značajna „Dobro u učenju grofa Tolstoja i F. Ničea“ (1900), „Dostojevski i Niče“ (1903) i „Apoteoza neukorenjenosti“ (1905). Početkom I svetskog rata Š. se vraća u Moskvu. Oktobarsku revoluciju 1917. ne prihvata i boljševičku vlast („Šta je boljševizam“, Berlin, 1920) kvalifikuje kao nečuvenu reakciju i despotizam koji zavarava narod. Od 1918. godine je u Kijevu; 1919. Š. odlazi u emigraciju. Od 1920. godine živi u Ženevi, od 1921. – u Parizu (Klamar), kasnije i do kraja života – u pariskom predgrađu Bulonj. U emigraciji su objavljeni najznačajniji radovi Š.: „Potestas clavium“ („Vlast ključeva“) (Berlin, 1923; napisan 1915), „Na terazijama Jova (Putovanje po dušama)“ (Pariz, 1929), kao i posmrtno objavljeno delo „Kjerkegor i egzistencijalna filosofija (Glas vapijućeg u pustinji)“ (1939), „Atina i Jerusalim“ (1951), „Umozrenje i otkrivenje (Religijska filosofija Vladimira Solovjova i drugi članci)“ (1964), „Sola fide – Samo verom (Grčka i srednjovekovna filosofija. Luter i crkva)“ (1966; napisano 1911-1914). U inostranstvu Š. se upoznaje sa E. Huserlom, koji mu preporučuje dela duhovnog „dvojnika“ – S. Kjerkegora, sa M. Hajdegerom (možda je Hajdegerov rad „Šta je metafizika“ (1929) bio posledica njihovog razgovora, sa M. Šelerom, A. Židom, i dr. Š. drži predavanja iz religijske filosofije na Sorboni, na francuskom radiju, objavljuje u časopisima.

Izvor Enciklopedija Ruske Filosofije/Logos