Jasunari Kavabata – Velemajstor
Velemajstor/Snežna zemlja
“U romanu Velemajstor, koji ima karakter umetnički transponovanog dnevnika ili hronike jednog veoma specifičnog šampionata drevne dalekoistočne igre go, koji je 1938. godine održan pod pokroviteljstvom dvaju najeminentnijih japanskih dnevnih listova, Kavabata prati, iz poteza u potez, igru jednog od nenadmašnih velemajstora svih vremena i mladog protivnika. Kavabata ovim svojim romanom najsuštinskije iskazuje svu dubinu bolnog jaza koji je u duši Japanaca izazvala evropeizacija sredinom 19. veka nametnuta kao jedini mogući izlaz, kao manje od dva zla, u situaciji kada je američka flota, pod pretnjom upotrebe sile, isforsirala svoj ulazak u Tokijski zaliv. Mlad, agresivan i arogantan izazivač (kakav je bio Zapad) sukobljava se sa velemajstorom, nežnim, krhkim, starim i usamljenim (kakav je bio Japan). Dolazi do duela između klasičnog majstora mirnog, suzdržanog, prefinjenog stila i žestokih, brzih i do podlosti surovih napada njegovog mladog izazivača. Iako je meč između njih dvojice trajao mesecima, nazivamo ga duelom, pošto je od samog početka ovog romana autor jasno sugerisao da će se ovaj finalni meč šampionata za titulu velemajstora ili njenu odbranu, završiti krajnjom fizičkom eliminacijom starog velemajstora.”
“Snežna zemlja je poetski roman sa ljubavnom tematikom, čija je radnja vremenski i prostorno određena Japanom početkom tridesetih godina prošlog veka. Ovaj roman je posebno pomenut prilikom dodele Nobelove nagrade Kavabati, a odlikuje ga i rekordan broj prevoda (do sada, registrovan 61 prevod u zemljama širom sveta). U ovom romanu Kavabata slika život tokijskog bogataša Šimamure, rastrzanog, s jedne strane, ljubavlju prema dvema ženama, Joko i Komako, i, sopstvene nemoći da jasno odredi putanju svog života, s druge. Joko je za Šimamuru oličenje neuhvatljive čistote i savršenstva, kome on, od momenta kada je prvi put ugleda u vozu, teži da se nekako približi, osećajući da je čistota upravo ono za čim on traga kako bi svoj život ispunio pravim vrednostima.”
(iz pogovora prevodioca, prof. Ljiljane Marković)