Aleksandar Šmeman – Istorijski put pravoslavlja

Završavajući ovaj kratak pregled istorijskog puta Pravoslavlja, mi se ne odlučujemo da „svedemo račune”. Put nije završen. Istorija se nastavlja. A sve dok se ona nastavlja, za hrišćanina ne može biti konačnog „računa”. Jedno samo želimo da dodamo: za mnoge, istorija crkve predstavlja sablazan i oni je izbegavaju, bojeći se „razočarenja”. Plašim se da će i u ovoj knjizi oni naći i jedno i drugo. U istoriji Pravo-slavlja, kao i u istoriji hrišćanstva uopšte, mnogo je padova i ljudskih grehova. Ja nisam hteo da ih prikrivam zato što verujem da je sva sila Pravoslavlja u istini i zato što „razlikovanje duhova” u prošlosti smatram preduslovom svakog istinskog crkvenog delanja u sadašnjosti.
U savremenoj crkvenoj svesti prošlost često više opterećuje i sputava, nego što se stvaralački pretvara u vernost istinskom predanju. Očituje se nesposobnost da se oceni prošlost, da se u njoj jednostavno razlikuje Istina od same prošlosti. Predanje se do nepre-poznatljivosti meša sa svakojakim „predanjima”, koja, sa svoje strane, traže dodatnu ocenu u svetlosti večne istine crkve. Ono što je jednostrano, pa čak i iskrivljeno, izdaje se ponekad za „suštinu” Pravoslavlja. Postoji i greh „apsolutizacije” prošlosti, koji neizbežno dovodi do druge krajnosti – do „modernizma” – zapravo do odricanja prošlosti uopšte, i prihvatanja „savremenosti”, „nauke”, i „potreba tekućeg trenutka” za jedinstveno merilo. Ali, kao što samo čuvanje „pravoslavne” spoljašnosti nije u stanju da sakrije duboku krizu savremene Pravoslavne crkve, tako ni „modernizam” ne može da je promeni. Jedini izlaz uvek je bio u obraćanju samoj Istini crkve, a preko nje u ovladavanju prošlošću: u prošlosti nalazimo i večno predanje crkve, ali i bezbrojna izneveravanja toga predanja. Pravoslavna svest je uvek „istorična”, ona uvek uključuje u sebe prošlost, ali joj nikada ne „robuje”. Hristos je „juče, danas i vavek Isti , a sila crkve nije u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, nego u Hristu, koji će biti s njom do kraja vekova, kako bi svako od nas mogao u Njemu i sa Njime da nađe smisao života.