Boris Piljank – Legenda u neugašenom mesecu

Izbor priča

Boris Piljnjak – (Bernhard Wogau), ruski sovjetski prozni pisac, rođen 1894. godine u Možajsku, umro 1938. godine.
Otac Borisa Piljnjaka, veterinar Andrej Ivanovič Vogau poticao je od nemačkih kolonista u Povolžju, a majka Olga Savinova, rođena je u saratovskoj trgovačkoj porodici. Detinjstvo i mladost Piljnjak je proveo u ruskim provincijskim gradovima. Završio je 1913. godine realku u Nižnjem Novgorodu, a kasnije (1920) i studije na Moskovskom institutu za privredu. Od 1915. živeo je u Kolomni, a od 1924. – u Moskvi.
Prve priče počeo je da objavljuje u časopisima već 1915. godine pod pseudonimom B. Piljnjak. Ovaj pseudonim potiče od ukrajinske reči „pilьnяk“ – tako su u Ukrajini nazivali radnike u pilanama, u kojima je i sam autor leti radio.
Prva Piljnjakova knjiga „S poslednjim parobrodom“, objavljena je 1918. godine, a zatim slede „Gola godina“ (1922), „Smrtno mami“ (1922), „Obične priče (1923), „Engleske priče“ (1924), „Mašine i vuci“ (1925), „Majka crna zemlja“ (1926), „Ivan Moskva“ (1927), „Volga se uliva u Kaspijsko more“ (1930), „O’kej! Američki roman“ (1931), „Rođenje čoveka“ (1935) „Sazrevanje plodova“ (1936) i dr.
Dvadesetih godina ime ovog autora grmelo je u književnim krugovima Sovjetskog Saveza, i mada je za života često bio kritikovan, ipak je i dalje objavljivan. Piljnjak je jedan od prvih sovjetskih pisaca koji je boravio u Nemačkoj. Pošto je gvorio nemački, upućen je na Zapad da predstavlja revolucionarne pisce i uspostavlja veze sa emigrantima. Proputovao je bukvalno ceo svet: Evropa, Amerika, Japan, Kina, a prilikom boravka u Velikoj Britaniji 1923. upoznao je Bernarda Šoa i Herberta Velsa.
Uhapšen je 28. septembra 1937. godine, pod optužbom da je povezan s trockistima i da je ličnim sredstvima pružao pomoć Karlu Radeku i drugovima, poslatim u progonstvo. Streljan je u aprilu 1938. godine.
Posle njegove tragične smrti, knjige Borisa Piljnjaka su prestale da izlaze i to je potrajalo sve do 1975. godine. Njegova dela su potom iznova otkrivena i savremenim čitaocima omogućuju da saznaju šta je ono što ovog pisca čini jedinstvenim u ruskoj književnosti.