Ivan Iljin

Rođen je 10. aprila 1883. u plemićkoj porodici u Moskvi, od oca Rusa i majke Nemice. Nakon briljantnog maturiranja 1901., Iljin počinje studije na Pravnom fakultetu Carskog moskovskog univerziteta. Na ovom fakultetu su u to vrijeme predavali izvanredni profesori, kao što su Pavle Novgorodcev i knez Jevgenij Trubeckoj. Novgorodcev, glava tzv. “Moskovske škole filosofije prava”, smatrao se idejnim sljedbenikom patrijarha ruskog liberalnog konzervativizma Borisa Čičerina. Nakon kraćeg vremena, Iljin pristupa naučnoj školi Novgorodceva. Platon, Ruso, Kant i Hegel su bila težišta Novgorodcevljeve škole. Položivši ispit 25.5.1906, dobio je potvrdu o završenom prvom stepenu. To mu je dalo mogućnost ostanka na Univerzitetu i pripreme za profesorski poziv. Na priedlog kneza Jevgenija Trubeckoja, Iljin je 22.09.1906. ostao na katedri za pravnu enciklopediju i istoriju filosofije prava. Po magistraturi 1909., Iljin je počeo držati predavanja iz istorije filosofije prava na privatnim moskovskim ženskim visokim pravnim školama, gdje je vodio i seminar na temu ”Opšta metodologija pravnih disciplina”. . pročitaj još >>

Vladimir Solovjov

29. januara 1853.godine
Rođen je u porodici Sergeja Mihajloviča Solovjova, uglednog istoričara, autora “Istorije Rusije”. Majka Poliksena bila je tiha i smerna žena. U kući: Pravoslavlje, duboka pobožnost, slovenofilstvo. 1860. godine Kao sedmogodišnji dečak, Solovjov čita “Žitija svetih” i namerava da postane pustinjak. 1862. godine U proleće, u moskovskom hramu Svetoga Vaznesenja, u toku Svete Liturgije, prvi put je pred sobom ugledao “Sofiju, Nebesku Ženu”, okruženu plaveću, s cvetom u ruci. Oko njega sve iščezava, dečak vidi samo “Lepoticu”. 1867-1871. godine. Proživljava religioznu krizu. Postaje ateista. Iz sobe izbacuje ikone. Čita Renana. Ponaša se bogohulno. 1875.godine Završio je svoje visoko školovanje, na Moskovskom univerzitetu, pohađao Duhovnu akademiju, odbranio magistarski rad “Kriza zapadnoevropske filosofije”. pročitaj još >>

Nikolaj Berđajev

BERĐAJEV Nikolaj Aleksandrovič (6/18. 03. 1874, Kijev – 23. 03. 1948, Klamar, blizu Pariza) – filosof, publicista. Školovao se u Kijevskom kadetskom korpusu, a 1894. upisao se na Prirodnjački fakultet na univerzitetu sv. Vladimira, ali je posle godinu dana prešao na Pravni. Na fakultetu je pod rukovodstvom Čelpanova počeo sistematski da se bavi filosofijom. Već tada B. se uključio u socijaldemokratski rad i postao propagator marksizma, zbog čega je prilikom rasturanja kijevskog Saveza za borbu za oslobađanje radničke klase 1898. godine, bio uhapšen i izbačen s univerziteta. Njegov rad „Subjektivizam i individualizam u društvenoj filosofiji. Kritička studija o N. K. Mihajlovskom“ (1901) sadržao je predgovor P. B. Struvea i označio odlučan zaokret tzv. „kritičkih marksista“ ka idealizmu, koji će osnažiti nešto kasnije, 1902. godine, učešćem B. u objavljivanju zbornika „Problemi idealizma“. Od 1901. do 1903. godine B. je bio u administrativnom  progonstvu, najpre u Vologdi, a zatim u Žitomiru, gde se udaljio od socijaldemokratije i približio liberalnom „Savezu za oslobođenje“. B. je 1904. pročitaj još>>

Sergej Bulgakov

BULGAKOV Sergej Nikolajevič (16/28. 06. 1871, Livni, Orelska gubernija – 13. 07. 1944, Pariz) – ekonomista, filosof, bogoslov, publicista. Rođen u svešteničkoj porodici. Godine 1881. upisao se u Livninsku bogoslovsku školu, a 1884. u Orelsku bogosloviju. Pravni fakultet u Moskvi upisuje 1890. godine, i po završetku studija ostaje na katedri za političku ekonomiju i statistiku radi priprema za zvanje profesora. Godine 1895. predaje političku ekonomiju u Moskovskoj tehničkoj školi. Njegov prvi značajan rad „O tržištu u kapitalističkoj proizvodnji“, napisan sa stanovišta takozvanog „legalnog marksizma“, izlazi 1897. godine. B je 1898. godine položio magistarski ispit i upućen na dvogodišnje studijsko putovanje u inostranstvo (Nemačka, Francuska, Engleska). pročitaj još>>

Pavle Florenski

FLORENSKI Pavle Aleksandrovič (9/21. 01. 1882, Jevlah, Jelisavetpoljska gubernija (sada Azerbejdžan) – 8. 12. 1937, Lenjingrad) – religiozni mislilac, naučnik. F. je detinjstvo proveo u Tiflisu i Batumiju, gde je njegov otac, saobraćajni inženjer, gradio vojni batumsko-ahaljcihski put. Pohađao je Drugu tiflisku klasičnu gimnaziju zajedno sa D. D. Burljukom, A. V. Jeljčaninovom, Ernom, L. B. Rozenfeljdom (Kamenjevom). U leto 1899, F. je doživeo duhovnu krizu, kada je shvatio ograničenost prirodno-naučnog znanja. Kao posledica toga, kod njega se pojavilo interesovanje za religiju. U isto vreme, pojavljuje se njegov „matematički idealizam“, koji je on opisivao kao „duboko uverenje da se sve moguće zakonitosti bića već sadrže u čistoj matematici kao prvom konkretnom, a stoga i za korišćenje dostupnom samootkrivanju principa mišljenja“. pročitaj još>>

LAV ŠESTOV

ŠESTOV Lav (pseudonim Lava Isakoviča (Jehude Lejba) Švarcmana) (31. 01/12. 02. 1866, Kijev – 20. 11. 1938, Pariz) – filosof i književni teoretičar. Rođenu porodici veletrgovca tekstilom, školovao se u kijevskoj gimnaziji, na fizičko-matematičkom, a zatim na pravnom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prešao na pravni fakultet u Kijevu i završio ga 1889. Cenzura mu nije dopustila da brani disertaciju o radnom zakonodavstvu u Rusiji. Od 1895. do 1914. godine, uglavnom živi u Švajcarskoj, učestvuje u radu Religijsko-filosofskih skupova u Peterburgu i Kijevu. Prva knjiga Š. „Šekspir i njegov kritičar Brandes“, objavljena je 1898. Posle toga, pojavljuje se niz dela, od kojih su naročito značajna „Dobro u učenju grofa Tolstoja i F. Ničea“ (1900), pročitaj još>>