Павле Флоренски – Имена

„Имена“ представљају закључни рад П. А. Флоренског (припремљен 1926. године) у коме су обједињени рани радови о философији имена, и то од истраживања дисконтинуитета и теорије инваријанти на Математичком факултету Московског универзитета (име као инваријантна карактеристика личности), преко студентских радова у Духовној Академији о сакралном преименовању, до позних интерпретација плато¬низма и именославља. Она настављају идеју развијену у „Именослављу као философској претпоставци“ и по замисли аутора требало је да уђу у каснија издања књиге „У вододелницама мишљења“. Други део рада посвећен је опису осамнаест мушких и женских имена и у вези је са нереализованим пројектом Речника и Албума имена, у који је требало да за свако име „уђе по шест (профил и анфас) слика, које би представљале платоновску идеју имена-форми са њене три стране – у смислу најбољих, баналних и најгорих могућности“ (писмо Владимиру Кожевњикову од 12. 07. 1912 године – Вопросы философии. № 6. 1991). Имена у Речнику имена нису сложена по азбучном реду него по датумима када су довршена: од 16. 12. 1922 године, када је довршено име Александар, до 28. 02. 1925 године, када је довршено име Михаил. (Александра: 17. 12. 1922; Ана: 3112. 1922; Василије: 13 01. 1923; Софија: 13. 01. 1923; Владимир: 21. 01. 1923; Олга: 09. 09 1923; Константин: 18. 09. 1923; Јелена: ?; Николај: 22. 10. 1923; Јекатарина: 29. 10. 1923; Дмитриј: 04. 11. 1923; Варвара: 14. 10. 1923; Павле: 20. 07. 1924; Људмила: 06. 01. 1925; Вера: ?).