Јасунари Кавабата – Играчица из Изуа, Месец на води

Јасунари Кавабата (1899-1972), својевремено је у својој земљи сматран највећим живим јапанским прозаистом. Године 1948. Кавабата постаје председник јапанског ПЕН клуба; 1954. је изабран за члана Јапанске академије уметности, а 1958. за потпредседника Међународног ПЕН клуба. Године 1960. добио је награду француске владе за књижевни рад, а 1968 године Нобелову награду за књижевност. Многа дела овог изузетног ствараоца преведена су на стране језике и добро су позната и цењена широм света. Најпознатија Кавабатина дела су: Птице грабљивице и дивље звери, Снежна земља, Велемајстор, Хиљаду ждралова, Звук планине, Језеро, Лепота и туга …
Поред романа, Кавабата је написао више од стотину кратких прича, а једном је изјавио да су то његова омиљена дела. Већину тих прича написао је у својим двадесетим годинама. То је биља његова „младалачка поезија“ за коју је једном приликом рекао:
„Књижевници у младости углавном пишу поезију, а ја сам уместо поезије писао ове вињете.“
Међу овим „вињетама“ високо место свакако заузимају и приче Играчица из Изуа и Месец на води.